О књизи: 1986 / „...Пронашао сам Алексеја у колиби на рушевинама. Седео је, сунчао се на вечерњем сунцу и штапом замишљено цртао нешто по земљи. Мој пријатељ је остарио!.. Кад сам отишао из села, имао је четрдесетак година и тада је изгледао као добар момак. А сада му је брада потпуно проседла, лице му се наборало, потамнило, нешто као да га је притискало у груди, рамена су му се нагнула напред, потонула - и он се некако погрбио, постао нижи, мањи…»